RAZLIKA IZMEĐU KETOGENE I PROTEKAL DIJETE
Jedno od najčešće postavljanih pitanja u poliklinici od strane pacijenata koji su bezuspešno pokušavali da smršaju drugim ketogenim dijetama: koja je razlika između Protekal ketogene dijete i drugih dosta raširenih i poznatih dijeta ?
Gde su grešili i zašto nisu smršali.
Pokušali smo ovim tekstom da razjasnimo dilemu i naglasimo razlike
Razlike u primeni i efektu Protekal dijete i drugih ketogenih dijeta su velike.
Pokušaćemo da ih objasnimo i razjasnimo pojam ketogene ishrane uopšte.
Ketogena dijeta podrazumeva ishranu u kojoj organizam kao osnovno gorivo za funkcionisanje koristi masti umesto šećera. Kad se masti tope stvaraju se ketonska tela koja cirkulišući krvotokom daju efekte odsustva gladi, dosta snage i dobro raspoloženje. Kilogrami se brzo gube i zbog svega toga je dijeta vrlo popularna.
Protekal ketogena dijeta je medicinski metod lečenja gojaznosti i pratećih metaboličkih stanja kao što su: visok krvni pritisak, insulinska rezistencija, dijabetes tip 2, povišene masnoće u krvi, masna jetra i mnogi drugi poremećaji metabolizma).
Medicinska proteinska dijeta je proizašla iz doktorske disertacije profesora Džordža Blekburna, koju je 1971. godine odbranio na Univerzitetu Harvard. Dve godine kasnije, Ministarstvo zdravlja Kanade uvrstilo je proteinsku dijetu u zvanične metode lečenja gojaznosti. Od tad se dijeta u skladu sa napretkom nauke i medicine menjala i unapređivala sve do danas. Sa velikim uspehom se primenjuje u Americi i Evropi dugi niz godina.
Protekal ketogena dijeta je VLCD (veoma niskokalorična dijeta <800ccal), normoproteinska ,low carb, (nizak unos ugljenih hidrata) low fat dijeta (nizak unos masti)
Druge ketogene dijete su takođe vrlo popularne među gojaznim ljudima. Ranije su bile popularne Atkinsova i mesna dijeta. Danas su vrlo moderne Low carb high fat dijete i ketogeni načini ishrane. Takođe, sportisti i bodibilderi, često imaju ishranu bogatu proteinima i pred takmičenja ulaze u ketozu.
1. Prva i najvažnija razlika između Protekal i samostalne keto dijete je što Protekal dijetu vodi lekar koji je edukovan za vođenje pacijenata kroz program na stručan način. To znači pravilno praćenje svih metaboličkih procesa u organizmu. Za ulazak u stanje ketoze postoje indikacije, ali i kontraindikacije.
U toku samog programa može doći do promena u organizmu koje lekar prepozna i pravovremeno reaguje.
2. Unos proteina u organizam je vrlo važno da bude precizno definisan. Postoje tačno određene količine koje su potrebne za pravilno funkcionisanje metabolizma i određene su zakonima proteinske dijete za žene i muškarce. Dnevni unos proteina je definisan i idealnom telesnom težinom, koja je u korelaciji sa visinom. Prevelik unos proteina ima negativne posledice na bubrege i druge metaboličke procese, dok mali unos vodi ka razgradnji mišićne mase. Definisati apsorpciju proteina iz komada mesa, ribe ili jaja je skoro nemoguće. Procesom termičke obrade (zamrzavanjem ili kuvanjem, pečenjem) dolazi do denaturacije proteina i mi ne možemo da znamo koliko će od toga biti pravilno iskorišćeno od strane organizma. Na taj način ne možemo da odredimo kolika je količina proteinske hrane potrebna da se konzumira a da ne narušimo zdravlje.
U Protekal dijeti koristimo proteine visoke biološke vrednosti koji su svedeni na nivo aminokiselina. Proizvode se u specijalizovanim laboratorijama u svetu i distribuiraju u medicinske centre koji se bave ovom vrstom medicinske dijete. Tako pripremljeni proteini su definisani sastavom i količinom i lekar može pravilno da dozira potreban dnevni unos za svakog pacijenta posebno, imajući u vidu da je njihova apsorpcija 100%.
3. U toku ketoze dolazi do specifičnih metaboličkih procesa. Ketoni se eliminišu putem urina. U toku svoje eliminacije povlače određenu količinu soli iz tela. Pravilna regulacija elektrolita u organizmu je od vitalnog značaja. Pri neadekvatnoj suplementaciji moguć je nastanak elektrolitnog disbalansa koji može dovesti do gubitka snage, poremećaja srčanog ritma i vrlo ozbiljnih zdravstvenih posledica.
4. Poznato je da ishrana bogata proteinima dovodi organizam u stanje kisele sredine. Organizam teži da održi balans i neutralnu sredinu u kojoj normalno funkcioniše. U odsustvu adekvatne suplementacije počinje da povlači kalcijum iz kosti i magnezijum iz tkiva. Na taj način mogu nastati posledice u vidu osteoporoze, grčeva u mišićima i problema u nervnom sistemu. Kisela sredina pogoduje nastanku karcinoma, tako da neadekvatna suplementacija u dužem periodu može da ostavi ozbiljne posledice po zdravlje u budućnosti.
5. U ketogenim dijetama je dozvoljen unos masnih namirnica. Ustvari ketoni se u tim dijetama stvaraju delimično iz samog organizma, a većim delom iz masne hrane koja je uneta. Često taj unos masnoća bude prevelik jer nije tačno definisan i te masti dodatno maste jetru i podižu vrednosti holesterola i triglicerida u krvi. Takve dijete su obično kalorične te je gubitak telesne težine spor.
U Protekal dijeti je unos masti ograničen na 10g esencijalnih masnih kiselina dnevno, što je dovoljno organizmu da sačuva kontraktilnost žučne kese. Svi ketoni se stvaraju isključivo iz masnoća samog pacijenta. Na taj način postižemo brz gubitak kilograma i pored toga na nefarmakološki način smanjujemo vrednosti masnoća u krvi i odmašćujemo jetru.
Zaključak je da stručno vođena ketogena ishrana ima veliko medicinsko opravdanje, a samostalnim sprovođenjem ovakve vrste dijete ne samo da ne postižemo željene rezultate, već rizikujemo da ozbiljno narušimo zdravlje i ugrozimo naš organizam.