Zašto normalan HOMA-IR ne mora značiti da je Vaš nalaz uredan?
Ako ste otvorili ovaj tekst, velika je verovatnoća da ste se već zapitali da li imate insulinsku rezistenciju.
Možda se poslednjih meseci ili godina budite umorni iako ste dovoljno spavali. Posle obroka osećate izraženu pospanost. Često imate želju za slatkišima, naročito nekoliko sati nakon jela. Glad se brzo vraća, a telesna masa polako raste uprkos brojnim pokušajima da smršate.
Zbog ovih simptoma veliki broj ljudi uradi laboratorijske analize. Najčešće se određuju glukoza natašte i bazalni insulin, a laboratorija automatski izračuna HOMA-IR indeks.
Nalazi su često uredni.
Glukoza je normalna.
Bazalni insulin je normalan.
HOMA-IR je normalan.
Ali simptomi ostaju.
Najčešći simptomi insulinske rezistencije:
– umor
– pospanost nakon obroka
– izražena želja za slatkišima
– konstantna glad
– otežano mršavljenje
– povećanje telesne mase
– stomačna gojaznost
I tada počinju pitanja koja gotovo svakodnevno čujem u ordinaciji.
„Doktorka, ako mi je HOMA-IR normalan, zašto sam stalno gladna?“
„Zašto ne mogu da smršam?“
„Da li ipak imam insulinsku rezistenciju?“
Ponekad isti laboratorijski nalaz pogledaju dva lekara.
Jedan smatra da postoji insulinska rezistencija.
Drugi kaže da je nalaz uredan.
Kako je to moguće?
Odgovor nije jednostavan, ali je veoma važan.
Problem najčešće nije u laboratoriji.
Problem je u tumačenju rezultata.
Upravo zbog toga dve osobe sa gotovo istim laboratorijskim nalazima mogu dobiti različite zaključke ukoliko se rezultati ne posmatraju u širem kliničkom kontekstu.
Šta je insulinska rezistencija i zašto nije samo laboratorijski nalaz?
Mnogi misle da se dijagnoza insulinske rezistencije postavlja gledanjem jedne laboratorijske vrednosti.
U praksi je redosled potpuno drugačiji.
Pre nego što otvorim Vaše laboratorijske rezultate, želim da upoznam Vaš metabolizam.
Zato gotovo svakom pacijentu postavljam nekoliko pitanja.
Da li neko u porodici ima dijabetes tipa 2?
Koliko je stresan Vaš svakodnevni život?
Kako izgleda raspored Vaših obroka?
Da li najveći obrok jedete uveče?
Koliko često jedete peciva, testeninu, slatkiše i druge namirnice bogate ugljenim hidratima?
Da li imate izraženu stomačnu gojaznost?
Da li se bavite fizičkom aktivnošću?
Koliko vremena provodite sedeći?
Koliko voća pojedete tokom dana?
Zašto su ova pitanja važna?
Zato što insulinska rezistencija nije bolest koja nastaje preko noći.
Ona je posledica dugotrajnog međusobnog delovanja genetike, načina ishrane, fizičke aktivnosti, stresa i životnih navika.
Tek kada ove informacije povežem sa laboratorijskim nalazima, oni dobijaju svoje pravo značenje.
Zašto normalan HOMA-IR ne mora značiti da je Vaš metabolizam uredan?
HOMA-IR je koristan pokazatelj koji se izračunava iz bazalne glukoze i bazalnog insulina.
Međutim, on predstavlja samo jedan trenutak Vašeg metabolizma – stanje dok ste natašte.
Ali naš organizam najveći deo dana nije natašte.
Prava sposobnost organizma da reguliše nivo šećera pokazuje se nakon obroka.
Upravo zbog toga kod pojedinih osoba bazalni nalazi mogu biti uredni, dok simptomi jasno ukazuju da postoji poremećaj koji bazalne analize ne mogu da otkriju.
Tada dolazimo do testa koji u mojoj svakodnevnoj praksi ima poseban značaj – OGTT testa.
Šta ako još niste uradili OGTT test?
Ako još nemate urađen OGTT test, a imate simptome koji mogu ukazivati na insulinsku rezistenciju, važno je da test bude pravilno planiran.
Za najpotpuniju procenu metaboličkog odgovora preporučuje se opterećenje sa 75 g glukoze, uz određivanje vrednosti glukoze i insulina natašte (0), a zatim u unapred definisanim intervalima na 30, 60, 90 i 120 minuta.
Upravo ovakav protokol omogućava detaljnu analizu odnosa krive glukoze i insulina, procenu stepena insulinske rezistencije i uvid u funkcionalni odgovor pankreasa.
Zašto je pravilno tumačenje OGTT testa toliko važno?
Mnogi smatraju da je dovoljno uraditi OGTT test.
Ja mislim da je jednako važno da on bude pravilno protumačen.
Najveća vrednost ovog testa nije u tome što meri glukozu i insulin.
Njegova prava vrednost je u tome što nam pokazuje kako organizam reaguje tokom vremena.
Koliko insulina pankreas mora da proizvede da bi održao ili vratio glukozu u normalne vrednosti?
Da li je za to potrebna mala ili velika količina insulina?
Koliko brzo dolazi do odgovora?
Koliko dugo insulin ostaje povišen?
Da li pankreas reaguje pravovremeno ili sa zakašnjenjem?
Upravo odnos krive glukoze i insulina govori mnogo više od pojedinačnih brojčanih vrednosti.
Pravilnim tumačenjem OGTT testa možemo proceniti ne samo stepen insulinske rezistencije, već i funkcionalni odgovor beta ćelija pankreasa.
Kod nekih osoba pankreas još uvek uspeva da nadoknadi smanjenu osetljivost tkiva lučenjem velikih količina insulina.
Kod drugih već uočavamo da njegove funkcionalne rezerve slabe i da više nije u stanju da proizvede količinu insulina potrebnu za održavanje uredne regulacije glukoze.
Upravo zato isti nivo glukoze kod dva pacijenta ne mora značiti i isti metabolički poremećaj.
Šta pravilno tumačenje OGTT testa može otkriti?
Jedna od najvećih vrednosti OGTT testa jeste što nam može pokazati u kojoj fazi metaboličkog poremećaja se pacijent nalazi.
Najranija faza je često hiperinsulinizam.
Organizam još uvek održava normalnu glukozu, ali samo zahvaljujući tome što pankreas luči sve veće količine insulina.
To je prvi znak da ćelije postaju manje osetljive na njegovo dejstvo.
Ako se u tom trenutku ništa ne promeni, razvija se insulinska rezistencija.
Pankreas i dalje uspeva da održava glukozu u granicama normale, ali po cenu sve većeg opterećenja.
Upravo u fazama hiperinsulinizma i insulinske rezistencije promena načina života može dati izuzetne rezultate.
Pravilna ishrana, redukcija telesne mase, redovna fizička aktivnost i kontrola stresa mogu značajno poboljšati metabolički status, a kod mnogih osoba dovesti i do normalizacije insulinskog odgovora.
Ako se poremećaj godinama ne prepozna, funkcionalna sposobnost pankreasa postepeno slabi.
Tada se razvijaju predijabetes, a zatim i dijabetes tipa 2.
Zbog toga OGTT test ne posmatram samo kao dijagnostički test.
Posmatram ga kao priliku da na vreme prepoznamo metabolički poremećaj i sprečimo njegovo dalje napredovanje.
Šta uraditi ako već imate urađen OGTT test?
Ako ste uradili OGTT test, a i dalje niste sigurni šta Vaši rezultati znače, nemojte donositi zaključke samo na osnovu jedne vrednosti ili automatski izračunatog HOMA-IR indeksa.
Pravilna interpretacija zahteva sagledavanje odnosa glukoze i insulina, Vaših simptoma, porodične anamneze, telesne mase, rasporeda masnog tkiva i životnih navika.
Tek kada se svi ovi podaci povežu u jednu celinu, moguće je proceniti da li postoji insulinska rezistencija, u kojoj fazi se nalazi metabolički poremećaj i koje korake treba preduzeti.
Želite stručno tumačenje Vašeg OGTT testa?
Ako imate urađen OGTT test, ali i dalje niste sigurni šta Vaši rezultati zaista znače, u Poliklinici Protekal razvili smo uslugu stručnog tumačenja OGTT testa.
Na osnovu odnosa glukoze i insulina, Vaših simptoma, životnih navika i dostavljene medicinske dokumentacije izrađujemo Protekal metabolički izveštaj – personalizovani medicinski dokument koji procenjuje stepen insulinske rezistencije, funkcionalni odgovor pankreasa i daje jasne preporuke za dalje korake.
Često postavljana pitanja:
Ne uvek. Kod pojedinih osoba bazalne vrednosti mogu biti uredne, dok pravilno protumačen OGTT test pokazuje poremećen insulinski odgovor.
Kada postoje simptomi ili faktori rizika koji ukazuju na moguću insulinsku rezistenciju, a bazalne analize ne objašnjavaju tegobe.
Da. U ranim fazama, uz promenu životnih navika, pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i redukciju telesne mase, metabolički poremećaj može se značajno poboljšati.
Zato što pojedinačne laboratorijske vrednosti ne govore celu priču. Tek analiza odnosa glukoze i insulina tokom OGTT testa omogućava potpunije razumevanje metaboličkog odgovora organizma.
